2008-02.pdf

I Z K N J I G E

“

A -

”

Naslov originala: TESLA - MAN OUT OF TIME, Autor: Margaret Cheney

Prevod: BOJAN JOVI], Pripremio: Mi}a, ex YZ1YZ

Tesla je ponekad pokazivao napade okru-

tnosti koji su izgleda bili motivisani skoro ne-

odoljivim simpatijama ili antipatijama. Gadio

se debelih ljudi i nije se mnogo trudio da sa-

krije svoja ose}anja. Jedna od njegovih sek-

retarica bila je po njegovom mi{ljenju debela.

Jednom je nespretno oborila neku stvar sa

stola i on ju je otpustio. Na kolenima ga je

zamolila da se predomisli no on je to odbio.

Omiljena anegdota o njegovim starim tetka-

ma zasnivala mu se na ~injenici da su obe

bile uzvi{eno ru`ne.

tu`io ga (pome{av{i istorijsku metaforu) da je

beznade`no retrogradni viktorijanac, nespo-

soban da prihvati novu atomsku nauku XX

veka. “Njegove kolege novinari”, siktao je

Kempfert, "iako nisu mogli da razumeju o

~emu (Tesla) pri~a, bili su op~injeni njegovim

predlozima da se komunicira s Marsom i da

se energija prenosi bez `ica na velike udalje-

nosti." I posebno je naglasio da je me|u pre-

varenim novinarima i njegov takmac iz "Her-

ald Tribjuna". O'Nil je suvi{e cenio Teslu, pi-

sao je Kempfert, zbog toga {to ga je puber-

tetski obo`avao kao heroja. O'Nil je {tedeo

Teslu dok je radio u njujor{koj javnoj biblio-

teci i navodno mu je pisao pesme. Kempfer-

tov stav mo`da razja{njava slede}i doga|aj

koji je opisao O'Nil.

karuce dozvolile pa`ljivi odabir gostiju. Iz ot-

vorenih vrata dopirali su zvuci Mocartovog

klavirskog koncerta. D`onsonovi nisu bili bo-

gati, no bez obzira na to okupljali su milione-

re, supermilionere, siroma{ne umetnike i in-

telektualce. Ni Robert ni Ketrin nisu se mno-

go razumeli u nauku, no oboje su se divili

Teslinim brojnim sarmantnim vrlinama.

Bili su privla~an par, on intelektualnog izg-

leda i nadaren za jezike, poeziju i duhovite utu-

ke, Ketrin mala i lepa, opet suvi{e intelegen-

tna i nemirna da bi se zadovoljila svojom ulo-

gom supruge i majke. Kao i kultivisani umet-

nici, oboje su se zanimali za umetnost. D`on-

son je bio pomo}nik urednika magazina "Sen-

ccuri" i kasnije postao i glavni urednik. Njiho-

va je ku}a postala prirodni raj za obrazovanog

Teslu, kojem su nedostajale kulturne priredbe

gradova starog sveta. I on i Mihajlo Pupin,

iako su bili najsiroma{nijeg jugoslovenskog

porekla, bili su {okirani kada su se prvi put

sreli s vulgarnim galamd`ijama Amerike. U

domu D`onsonovih Tesla se susretao s ~u-

venim kontinentalnim umetnicima, piscima i

politi~arima kao i s kremom ameri~kog dru-

{tva.

Bio je isto toliko nemilosrdan kada se ra-

dilo o odevanju njegovih slu`benika. Sekreta-

rica je mogla da potro{i pola plate na novu

haljinu, a on bi je kritikovao, teraju}i da ode

ku}i i presvu~e se pre nego {to odnese po-

ruku nekom va`nom bankarskom prijatelju.

Tesla je 1898. godine u Medison Skver

Gardenu napravio ~uvenu demonstraciju da-

ljinski navo|enih robotskih brodova i torpeda.

Kempfert, tada student Siti koled`a, naglo je

zapo~eo razgovor s ~uvenim nau~nikom:

Njegovi slu`benici nikada nisu poku{ali

da se usprotive njegovoj ulozi kao arbitra uku-

sa i zapravo su mu bili posebno lojalni. Drugi

su kvaliteti sve nadokna|ivali. Njegovi po-

mo}nici Kolman Cito i D`ord` Sherf, njegove

sekretarice Mjuriel Arbus i gospo|ica Skerit,

ostale su s njim u dobrim i lo{im vremeni-

ma. Kada je ostario i postao nezgodan, novi-

nari su ga branili od njegovih sopstvenih izja-

va. Nau~no popularni pisci Kenet M. Svizi i

O'Nil, koji su bili maloletni kada su ga upoz-

nali, obo`avali su ga kao boga. Hjugo Gerns-

berg, ~uveni nau~ni izdava~ i otac nau~ne fan-

tastike, objavi}e sve {to je mogao da dobije

o Teslinim projektima, smatraju}i ga zna~aj-

nim u najmanju ruku koliko i Edisona.

"Vidim kako biste mogli da napunite ~ak

i ve}i brod dinamitom", predlo`io je, "pustite

ga da plovi pod vodom i detonirate dinamit

gde god `elite pritiskom na dugme, isto to-

liko lako kao {to mo`ete da upalite svetlost

i s daljine radiomraznesete ~ak i najve}e bojne

brodove."

Tomas Kromerford Martin ga je 1893.

godine upoznao s D`onsonovima i odmah ih

zavoleo. Uskoro je trio povezivalo ~vrsto pri-

jateljstvo. S Robertom i Ketrin, Tesla je nau-

~io da se malo opusti i zaboravi na svoje for-

malne manire, da upotrebljava imena, ~ak i

da u`iva u tra~evima. Teslina neumorna pot-

raga za milionerima bila je omiljeni interni

predmet {ale trija.

Tesla se brecnuo, "Ovde ne vidite be`i~ni

torpedo. Ovde vidite prvu generaciju robota,

mehani~kih ljudi koji }e zameniti ljude u mu-

kotrpnom radu."

Zavidljivi nau~nici i kriti~ki novinari nisu

bili jedini izvor Teslinih muka. Izgleda da je

privla~io okultiste, a neobi~ni ljudi i `ene, koji

su se zanimali jo{ ~udnijim stvarima, saletali

su ga progla{avaju}i ga za Venerijanca. Ro-

|en je na Veneri, insistirali su, i stigao je na

zemlju ili svemirskim brodom ili na krilima

krupnog belog goluba.

Ovu ~udno omiljenu li~nost }e paziti ne

samo pisci, industrijalci i finansijeri, ve} i mu-

zi~ari, glumci, kraljevi pesnici, univerzitetski

profesori, mistici i smu{enjaci. Po~asti }e mu

biti ne{tedimice ukazivane; strane vlade tra-

`ile su njegove usluge. Ljudi su ga nazivali ~a-

robnjakom, vizionarom, prorokom, uzvi{enim

genijem i najve}im nau~nikom svih vremena.

No to nije bilo sve.

Kada nisu bili zajedno, izmenjivali su po-

ruke - ponekad i dve do tri dnevno - preko

glasnika. Tokom godina korespondencija je

narasla na nekoliko hiljada pisama izme|u

Roberta i Nikole, ali gotovo isto toliko izme|u

Ketrin i "Gospodina Tesle", kako ga je isklju-

~ivo oslovljavala ~ak i kada njene poruke nisu

poku{avale da sakriju njena ose}anja prema

njemu.

Ovi nezvani pratioci smatrali su da je on

prorok i ~ovek velike psihi~ke mo}i koji je

"pao na zemlju" da bi uzdigao obi~ne smrt-

nike kroz razvoj robota. Delimi~no i da bi ra-

zuverio sve one koji su mu pripisivali natpri-

rodne snage, Tesla je uporno dokazivao da

nema ni one ~ulne sposobnosti koje je imao.

U istom smislu, i{ao je i dalje od toga, izla-

`u}i svoju mehanicisti~ku filozofiju, progla{a-

vaju}i da ljudska bi}a nemaju sopstvenu volju

i da je svaki njihov ~in posledica spoljnih do-

ga|aja i okolnosti. Uprkos svim njegovim de-

mantijima, ~udna dru`ina ga je i dalje pratila,

ponekad dovode}i njegovo ime u vezu s ne-

sre}nim doga|ajima. Ko bi drugi ako ne {ar-

latan, ako vas neko pita, privla~io takve ljude.

Neki su ga nazivali i varalicom i {arlata-

nom, ba{ kao {to su nekada ismejavali Edis-

ona kada je i on "javno istupio" sa svojim pro-

nalascima i nadmeno se hvalisao {tampi. Ko-

lege nau~nici s univerziteta Tesli nikada ne bi

mogli da oproste ovaj greh. Edisonova je sla-

va nad`ivela ove napade, jer je mudro saku-

pio bogatstvo i mo} isto kao i veliki broj

sledbenika. No, Teslini }e dolari izmicati kao

pesak kroz ruke i on }e morati da stoji sam,

po strani i nezainteresovan za javno mi{ljen-

je.

Nije trebalo mnogo vremena da se Tesla

oslobodi da im nadene nadimke, nazivaju}i

D`onsona "Luka Filipov" prema legendarnom

srpskom junaku kome se divio, a gospo|u

D`onson "Madam Filipov". D`onson je, za

uzvrat, po~eo da u~i srpski.

Pozivi koji su Tesli stizali od D`onsonovih

pru`aju ideju o mahnitom dru{tvenom `ivotu

koji je Tesla u to vreme vodio. "Svratite ako

mo`ete do Led`etovih kada se budete vra}ali

od Van Alenovih ...", "Do|ite do Kiplingovih",

"Do|ite da vidite Paderevskog", "Do|ite da se

upoznate s baronom Kanekom ..." Svoje po-

tvrdne odgovore "Filipovima" Tesla bi pone-

kad potpisivao frivolnim imenima kao {to su

Nikolas I, ili pak inicijalima V.P. (Veliki Prona-

laza~). Retko da je s jo{ kojim od svojih pri-

jatelja mogao da bude tako razigran.

- nastavi}e se -

Jedan strogi kriti~ar, Valdemar Kempfert,

nau~ni urednik njujor{kog "Tajmsa", nazvao ga

je "intelektualni boom konstruktor", u ~ijim su

kalemovima takva nevina{ca kao {to su D`.P.

Morgan i pukovnik Astor bili bespomo}ni kao

novoro|en~ad. Kempfert ga je opisao kao

"srednjovekovnog pristalicu crne magije ...

maglovitog poput orijentalnog mistika” i op-

Jedne jesenje ve~eri Teslina lepa ko~ija

iskrcala ga je pred prekrasnim domom Ro-

berta Andervuda D`onsona, Avenija Leksing-

ton 327. Lu~na svetla sijala su kroz hladni

vazduh dok su kabrioleti, kupei i druge lepe

^OVEK VAN VREMENA

strana 2.

mart-april 2008.

ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

U ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

TESLA - ^OVEK VAN VREMENA .................... 2

SPORADIK E (4) ................................................

ANALIZA Es VEZA NA 144MHz .................. 10

[IROKOPOJASNA ANTENA ........................ 12

INTERDIGITALNI KONVERTOR .................... 14

^asopis

Saveza radio-amatera Srbije

Godiina [EZDESETPRVA

MERA^ STOJE]IH TALASA ..................... 16

Mi{ljenjem Ministarstva za kulturu i

prosvetu Republike Srbije ovo glasilo

je oslobo|eno poreza na promet

ISSN 1450-8788

KORI[]ENJE VN ELEKTROLITA (2) ......... 18

SAMOGRADNJA FILTRA (2) ...................... 21

Urednii{tvo

Gl. urednik Sre}ko MORI], prof. YU1DX

mr Du{an MARKOVI], dipl.in`. YU1AX

Milovan MARKOVI], YU1AU

Andra TODOROVI], YU1QT

Milan VUJNOVI], YT1WG

Bo`idar @IVANOV, YT1ZB

Branislav SAVI] YU1XW

Nenad PETROVI], YU3ZA

Svetislav MATI], YU3AW

@ivota NIKOLI], YT1JJ

RELEJNO-TIRISTORSKI OSIGURA^ ........ 22

MODULATOR [IRINE IMPULSA .................. 23

VE[TA^KI ZEMLJINI SATELITI (3) ............... 24

ARG I SATELITI ........................................... 28

EA3DXU - SILENT KEY ............................ 32

Redakciijja

11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/VI

E-mail: yu1srs @ beotell.yu

Tel/fax: 011/3033-583

“TESLA MEMORIJAL 2008” ................... 33

DIPLOME ................................................. 34

Ovajj brojj tehnii~kii jje urediio

Sre}ko Mori}, YU1DX

E-mail: yu1dx @ eunet.yu

YU1AAV ZA GINISA ............................... 35

Pretpllata ii diistriibuciijja

Slavica STANKOVI], YU1-RS088

Petar FILIPOVI], YT1WW

KALENDAR UKT TAKMI^ENJA ............... 38

OGLASI ................................................... 39

[tampa

Grafi~ka agencija ” AnðelIka ”

Beograd, Tel: 065/250-80-02

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

12000 5000

Priloge dostavljati pisane ma{inom ili na disketi

u DOS formatu - ASCII tekst. [eme prilo`ite kao

posebne crte`e ili fajlove (npr. JPG format), a fo-

tografije u originalnom formatu. Sve ono {to po-

{aljete vra}amo samo uz pismeni zahtev i prilo`en

koverat za odgovor. Stavovi autora su li~ni.

3000 1500

1000

500

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednu

godinu iznosi 1200 din, polugodi{nja 600 din, na

teku}i ra~un: 205-2452-07 , poziv na broj 01

kod “Komercijalne banke” Beograd.

mart-april 2008.

strana 3.

73, de RA CQ YU

S P O R A D I K - E

I N T E R E S A N T N A

T E H N I K A

D X R A D A N A 1 4 4 M H z

( 4 )

@. Stevanovi}

YU1MS

2.6.2. Formacija dva Es oblaka

Na sl. 19, ve} je prikazan izgled formacije od dva Es obla-

ka [ 8 ] . Autori navode da se kod vrlo jake jonizacije, i kada je

MUF izrazito visok, mo`e desiti da se pojave dva ili vi{e joni-

zovanih Es oblaka. Na taj na~in tuma~e ostvarene veze pre-

ko 2350km i ovu analizu ne treba me{ati sa analizom veza

preko dvostrukog odbijanja (" Double hop ").

Ako bi smo ovu ideju primenili na analizu QSO-a izme|u

YO4FNG i EA8AVI, onda bi sa sl. 2, iz prvog dela ovog seri-

jala, mogli da vidimo slede}e: Es oblak je bio iznad QTH polja

JN12 u pravcu granice [panije i Francuske (u {irem rejonu

Planine Pirineji) i da su preko njega uglavnom radile stanice

iz: EA8, EB8, CT, CN8, EA, EA6, F i G, sa jedne strane, dok

su sa druge strane ovog oblaka radile: ON, D, HB, OK, I, HA,

S5 i 9A.

Sl. 23. Karta Evrope sa Es QSO-ima ~iji je QRB

ve}i od 2800km za 2006. godinu

Tako|e, u prvom delu ovog serijala ve} je pomenuto da se

pri pojavi otvaranja na 144MHz vrlo ~esto osvetljavaju QTH

polja iznad ostrva Sardinija (JN40, 41 i 42), a u ovom slu~aju

(kod QSO-a izme|u YO4FNG i EA8AVI) i QTH polje iznad JM49.

Mogu}e je da je u ovom slu~aju bio formiran i Es oblak iznad

pomenutih polja kao i u rejonu Ostrva Baleari. Zna~i radio-put

od YO4FNG je i{ao ka Sardiniji, Balearima, i dalje ka Kanari-

ma!?

Z A K LJ U ^ A K

Na kraju ovog drugogo dela potrebno je sumirati ono {to

je najva`nije za operatore koji `ele jedino da rade DX na 144

MHz, u sporadicima, a posebno ih ne zanima analiza veza,

teorija o Sporadiku-E ili njegovom nastanku!

Za ozbiljniji rad preko Es potrebna je kvalitetnija oprema i

to pored kvalitetnog transivera (sa malim {umnim brojem) je-

dno malo{umno pretpoja~alo. Snaga bi bila po`eljna oko

300W, a antenski sistem treba da bude bar 15dBd poja~anja.

[to se ti~e same taktike u radu, to prepu{tam svakom opera-

toru i nadam se da se ne}e vi{e de{avati da po ~etiri ili vi{e

stanica, koje rade sa snagama od 300 do 1200W, istovreme-

no pozivaju! [ta }emo mi "obi~ni" operatori u takvim situaci-

jama da radimo!? Zna~i, ponovi}u zlatno pravilo dobrog DX

operatora da se njegov rad, uglavnom, sastoji u slu{anju i ne-

{to malo pozivanja! (otprilike 80% je slu{anje, a samo 20%

pozivanje). Ako malo pa`ljivije budete pratili otvaranja i sami

}ete se uveriti da je ovo ta~no - naime, ~u}ete "big-gunove"

iz drugih zemalja kako "zasednu" na neku frekvenciju i poziva-

ju CQ! Pa {ta bi bilo kada bi i na{i "snagatori" istovremeno

pozivali - verovatno po onoj narodnoj: "Zovu nji’ovi, al’ boga-

mi i na{i se ne dadu!".

Ve} je pomenuto da pored jednostrukog odbijanja ("Single

hop"), udvojenih oblaka postoji i pojava dvostrukog odbijanja

[ 20 ] tj. "Double hop". Klasi~an "Two-hop" [ 1 ] , 2500km kontakt

na 144MHz zahteva dva Es oblaka ~ija je jonizacija takva da

mo`e da obezbedi MUF 200MHz. Talas se prvo odbija od je-

dnog oblaka pa se potom vra}a na Zemlju i ponovo se odbi-

ja. Tako odbijen se ponovo elevira i vra}a ka drugom oblaku

od koga se reflektuje i sti`e do antene korespondenta. Geo-

metrija ovih oblaka daje delove puta od 1250km svaki.

Analiziraju}i veze na 220MHz (to je opseg koji nije dozvol-

jen u Evropi) pojedini autori prave analogiju sa 6m bandom i

te veze obja{njavaju kao vi{estruko odbijanje (tri i ~etiri odbi-

janja) i pretpostavljaju da su transkontinentalne veze i na

144MHz mogu}e [ 1 ] .

U 2006. godini postignuto je dosta vrednih rezultata u Es

na 144MHz, a kao prilog ovoj tvrdnji dajem kartu Evrope sa

vezama ~iji je QRB od 2800km pa do 4285km, sl. 23.

Kada se pojavi Sporadik-E na 144MHz nikad se ne zna ko-

liko }e trajati i dokle }e MUF rasti. Zbog toga je potrebno bi-

ti maksimalno skoncentrisan i ~estim okretanjem antene ut-

vrditi iz kog pravca je maksimalna ~ujnost. Ako otvaranje pot-

raje i ako utvrdite da je u pravcu zone "ALPI", onda mo`ete

probati i prema ve} pomenutim FAI ta~kama: JN36, 48 ili 49,

odnosno prema ta~kama: JN40, 41 ili 42.

2.6.3. Formacija isko{enih ("Tilts") Es oblaka

Es oblak ne mora uvek da bude formiran kao relativno

kompaktna sredina i u jednom sloju. Neka ispitivanja daju

podatke da se Es oblaci mogu formirati i isko{eno u odnosu

na zemlju, oko 10 stepeni, kao ogledala od kojih se reflektu-

ju talasi [ 8 ] . Me|utim neki autori navode da isko{enost obla-

ka mo`e biti i do 30 O [ 1 ] . Na ovaj na~in je mogu}e objasniti

radio-put kod QSO ~iji je QRB od 2200 do 3200km [ 1 ] .

Kao primer za napred izneto navodim i otvaranje od 18. ju-

na 2006. godine, koje se vidi na sl. 24.

Na prikazanoj karti se odli~no vidi da su bila formirana dva

Es oblaka i da je za pojedine stanice, npr. za YU, postojala

SPORADIK E (4)

strana 4.

mart-april 2008.

Kod Teorije o olujama i grmljavinama osnov je elektri~no

pra`njenje i njegov uticaj na jonosfreu. Me|utim, problem je

napraviti vezu u obja{njenju, jer, kao {to je poznato, grmlja-

vine se pojavljuju na visinama od 0-14km, u troposferi, a

Sporadik-E u visini Karmanove linije (oko 100km). Ova teori-

ja u amaterskim krugovima skoro da je bila napu{tena kada

je grupa Evropskih amatera, 2003. godine, na ~elu sa Volke-

rom DF5AI i Udoom DK5YG po~ela sa detaljnijim studijama

ove pojave [ 5 ] i [ 13 ] .

Tako|e, otkri}e interakcije izme|u ni`ih i vi{ih slojeva zem-

ljine atmosfere i dalje o`ivljava ovu teoriju. U blizini E regiona

otkriveni su opti~ki fenomeni nalik na crvene "duhove" (slo-

jeve), "red sprites" za vreme oluja, na visinama od 90 do

95km ~ija je du`ina trajanja od 3 do 10 milisekundi (mereno

sa brzim fotometrima). Mehanizmi njihovog nastanka jo{ uvek

nisu otkriveni.

Sl. 24. Karta Es otvaranja od 18. juna 2006. godine

Plavi mlazevi ("Blue Jets") su povezani sa grmljavinom i

vidljivi su jedino sa TV sistemima. Oni mogu dosti}i visine od

45 do 50km.

mogu}nost da rade i preko jednog i preko drugog. Na ovaj

na~in drasti~no se pove}ava mogu}nost za DX rad sa stani-

cama iz razli~itih lokatora.

Otkri}a crvenih slojeva i plavih mlazeva, ranih 90-tih godi-

na pro{log veka, pokazuju da postoje jo{ neotkrivene interak-

cije izme|u aktivnosti u troposferi i startosferi (kao i jonos-

feri).

I na kraju, kao {to je ve} pomenuto, ako imate mogu}nost

rotiranja antene za 144MHz, onda je obavezno usmeravajte

prema azimutu iz koga trenutno imate najbolju ~ujnost. Tako-

|e, ako raspola`ete sa kvalitetnim antenskim pretpoja~alom

mo`ete ga koristiti po potrebi. Sve to treba da vam omogu}i

ve}i komfor i kvalitet u va{em DX radu preko Sporadika-E.

Ovu teoriju podr`avaju i najnovija otkri}a "Elves" i "TIPPs-

Trans Ionospheric Pulse Paris". "Elves" (Emission of Light and

Very Low Frequency perturbations due to EMP Sources) [ 8 ] .

Sva ova nova otkri}a bacaju novi fokus na efekte vreme-

na u jonosferi ali do danas nije otkrivena direktna ili indirek-

tna veza izme|u ovih doga|aja i Sporadika-E.

Sve {to je do sada izneto trebalo bi da vas dodatno mo-

tivi{e i da u svakom Es otvaranju probate da postignete {to

bolje rezultate. Takmi~ite se sa "samim sobom", jer u ovom

na{em lepom hobiju ~ovek prvenstveno treba da u`iva, a po

mogu}stvu i da ne{to novo nau~i!

Kod teorije o pritisku vetra ("The wind shear theory of

Sporadic-E formation") osnov je jako strujanje u zoni E sloja,

koje se kre}e od istoka ka zapadu i koje usmerava magnetske

linije od gravitacionog polja Zemlje, tako da izaziva vertikalno

pomeranje. Ono opet sabija jone u jedan tanak sloj izazivaju-

}i na taj na~in pove}anu jonizaciju. Ovaj efekat uklju~uje i

metalne jone ~iji je stepen rekombinacije vi{i nego kod drugih

jona.

III Deo: Obja{njenje prirodnih procesa

u atmosferi i jonosferi koji mo`da dovode do

pojave Sporadika - E na 144 MHz,

u srednje{irinskoj zoni

Kada se ova teorija kombinuje sa Teorijom plime i oseke

talasa, onda dobija na {irini u obja{njenju Es [ 8 ] i [ 5 ] .

U prethodna dva nastavka ovog serijala ve} je bilo re~i o

nekim ~iniocima koji bi mogli imati uticaj na pojavu Spora-

dika-E u srednje{irinskoj zoni. Me|utim, pre prelaska na opis

prirodnih procesa u jonosferi sada }e ne{to vi{e re~i biti o

ve} pomenutim teorijama o Es.

Kod Teorije o meteorskom i kometskom poreklu polazi se

od ~injenice da se poklapaju vremena aktivnosti glavnih i spo-

radi~nih meteorskih rojeva sa sezonom pojave Sporadika-E.

Najnovija istra`ivanja potvr|uju da su mnogi metalni joni, koje

su detektovale sonda`ne rakete u Es oblacima, meteorskog

porekla [ 8 ] i [ 9 ] .

Pored teorije o pritisku vetra, gravitacioni talasi sa tropos-

ferskim vremenom mo`da imaju nekog uticaja na Es. Mel

Wilson W2BOC, je verovao da vreme igra glavnu ulogu u raz-

voju Sporadika-E. On je prou~avao slu~ajeve kada se Es ob-

lak pridru`ivao frontu sa ni`im vazdu{nim pritiskom [ 2 ] i [ 8 ] .

Pored njega i Bob Gyde ZL3NE/1 je preko trideset godina

prou~avao frontove sa vi{im i ni`im vazdu{nim pritiskom i

pratio njihovo kretanje u funkciji pojavljivanja Es [ 3 ] i [ 8 ] .

Na osnovu ovih teorija izvr{ena je podela Sporadika-E po

zonama pojavljivanja tj. na Srednje{irinsku, Ekvatorijalnu i Au-

roralnu. Pored toga, svi Es koji nisu mogli biti svrstani u neku

od navedenih kategorija bili su ozna~eni kao: "Tip n Es" [ 8 ] .

Zalazak Sunca u Beogradu ... KN04

mart-april 2008.

strana 5.

SPORADIK E (4)

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: