Gramatika crkvenoslovenskog jezika.pdf

Metodi~ki priru~nik za crkvenoslovenski jezik

Crkvenoslovenska azbuka

À, à

– азъ

Ò, ò

– твердо

Á, á

– буки

U, Ó, ó

– ук

Â, â

– веди

Ô, ô

– ф(е)рть

Ã, ã

– глаголь

Õ, õ

– хhр(увим)ъ

Ä, ä

– добро

T, t

– отъ

Å, å, e

– есть

Ö, ö

– цы

Æ, æ

– живете

×, ÷

– червь

S, s

– зело

Ø, ø

– ша

Ç, ç

– земля

Ù, ù

– шта

È, è

– иже

– ер

I, i

– i

– eры (ъи)

Ê, ê

– како

– eрь

Ë, ë

– люди

Ý, ý

– ять (hдь)

Ì, ì

– мыслете

Þ, þ

– ю

Í, í

– наш

Z , z

– я (йоти-рованное а)

O, o, î

– он

ß, ÿ

– юс малый

W, w

– о (омега)

X, x

– кси

Ï, ï

– покой

P, p

– пси

Ð, ð

– рци

F, f

– фита

Ñ, ñ

– слово

V, v

– ижица

Upotreba i izgovor slova

1) !2, å [Â] ó !2 se pi{e na po~etku re~i, a å u sredini i na kraju re~i : !1çåðî;

2) è2, - [ Ë ] ó è2 se pi{e ispred suglasnika , - ispred samoglasnika i ispred suglasnika u

re~ima stranog porekla : ìîëè5òâà, ìîëå5í-å, -1êîñú;

3) +2, ó [ Û ] ó +2 se pi{e na po~etku, a ó u sredini i na kraju re~i : +2÷å5í-å, ðó5êó;

4) ¨2, ÿ [ ˇ ] ó ¨ se pi{e na po~etku, a ÿ u sredini i na kraju re~i : ¨1êw, öàðÿ¸;

5) \, î, w2 [ Ó ] ó î se pi{e u sredini i na kraju re~i : ñåëî¸, ïî5ëå ; \ obi~no na po~etku :

\2ö7ú, \1òðîêú; w2 u re~ima sa predlogom w2: w2êðîïëå5í-å , u stranim re~ima : -2wà5íí, ãåw5ðã-é , u

slo`enim re~ima : ïåðâî\áðà5çíîå, ïðà5\ö7ú ;

6) v[ ‚ ], v5[ Ë ] ó v se upotrebqava u re~ima stranog porekla – posle à, å slovo v se

izgovara kao [‚]: ëà5vðà , u ostalim slu~ajevima kao [Ë] i pi{e se sa dijakriti~kim znakom : v2àê-5íôú,

ìv5ðî;

7) f[ Ù ], k[ ÍÒ ], j[ ÔÒ ] se upotrebqavaju samo u re~ima stranog porekla : fåî5äwðú,

à2ëåkà5íäðú, ñàìjw5íú;

8) s[ Á ] se upotrebqava u slede}im re~ima i od wih izvedenih : sâýçäà¸, så5ë-å, sëà5êú, sëî¸,

sâý5ðü, sì-5é, sýëw¸, sý5íèöà, kao i broj 6 ñ s7.

Dijakriti~ki znaci

1) O{tar akcenat (oksija, akut ) ( 5) stavqa se na sve slogove osim na posledwi : ðà5áú, äý5âà,

ìîëý5í-å, êðû5íè, î2k-5ÿ, âàðè5ÿ

2) Te`ak akcenat (varija, gravis) ( ¸) - stavqa se na posledwi slog : ðàñïíè¸, ñïàñè¸, ìè¸.

3) Perispomena (cirkumfleks) ( 4) se koristi za razlikovawe jednine od mno`ine (dvojine) :

ìíî5ãw ðà4áú, ali !2äè5íú ðà5áú, ìíî5çè ïóòè4, ali íý5ñìü ïóòè¸.

4) Spirit ( 2) se stavqa iznad po~etnog samoglasnika re~i : è2ìý5íè-å, \2ö7ú.

5) Исо ( 1) ( spirit + o{tar akcenat ) upotrebqava se ako akcenat pada na po~etni

samoglasnik re~i : ¨1êw, è1ìÿ, \1íý, à1ïîñòðîôú

6) Apostrof ( 3) ( spirit + te`ak akcenat ) stavqa se kada je samoglasnik sa spiritom

posledwi u re~i (a i prvi) : è3, ÿ3, å3.

7) Titla. Iznad re~i koje ozna~avaju naro~ito po{tovane pojmove se stavqa titla. Postoje dve

vrste titli: a) prosta titla ( 7): äâ7à, ñí7ú, áã7ú i b) slovna: “slovo-titla” ( 9) , “glagol -titla”

( =00 ) , “dobro-titla” ( 6) , “on-titla” ( 8) , “rci-titla” ( 0) : ãä9ü, áö6à, !2v=ë-å, è2ì0êú, ïð8ðî5êú.

8) Pajerak se upotrebqava umesto ú (ü) na kraju predloga ili u sredini re~i izme|u

suglasnika (umesto tvrdog znaka) : â¿ ðó5öý, ôàä¿äå5é, ñ¿ñó5ùèõú.

Na ikonama

ìð7 fy7 [ Mh/thr tou= Feou= ] ó ìò7è áæ7-ÿ ó ( Mati Bo`ija )

Na Spasiteqevom oreolu ó \2 w1í [o( wÃn] ó ñû5é ó ( Su{ti, Onaj koji jeste )

Brojevi

à7 ñ !2äè5íú, - à, - î ïå5ðâûé, - àÿ, - îå

â7 ñ äâà¸, - ý¸, - ý¸ âòîðû5é, - àÿ, - îå

ã7 ñ òð-å¸, òðè¸, - è¸ òðå5ò-é, -- ÿ, -- å

ä7 ñ ÷åòû5ðå, - è, - è ÷åòâå5ðòûé, - àÿ, - îå

!7 ñ ïÿ5òü ïÿ5òûé, - àÿ, - îå

s7 ñ øå5ñòü øåñòû5é, - àÿ, - îå

ç7 ñ ñå5äüìü ñåäüìû5é, - àÿ, - îå

è7 ñ \1ñìü \2ñüìû5é, - àÿ, - îå

f7 ñ äå5âÿòü äåâÿ5òûé, - àÿ, - îå

-7 ñ äå5ñÿòü äåñÿ5òûé, - àÿ, - îå

à7- ñ !2äèíîíà5äåñÿòü(å) ïåðâûéíà5äåñÿòü, !2äèíîíàäåñÿ5òûé

â7- ñ äâàíà5äåñÿòü(å) âòîðûéíà5äåñÿòü, äâàíàäåñÿ5òûé

ã7- ñ òðèíà5äåñÿòü(å) òðåò-éíà5äåñÿòü, òðèíàäåñÿ5òûé

ä7- ñ ÷åòûðåíà5äåñÿòü(å) ÷åòâåðòûéíà5äåñÿòü, ÷åòûðåíàäåñÿ5òûé

!7- ñ ïÿòüíà5äåñÿòü(å) ïÿòûéíà5äåñÿòü, ïÿòüíàäåñÿ5òûé

s7- ñ øåñòüíà5äåñÿòü(å) øåñòûéíà5äåñÿòü, øåñòüíàäåñÿ5òûé

ç7- ñ ñåäüìüíà5äåñÿòü(å) ñåäüìûéíà5äåñÿòü, ñåäìüíàäåñÿ5òûé

è7- ñ \2ñìüíà5äåñÿòü(å) \2ñüìûéíà5äåñÿòü, \2ñìüíàäåñÿ5òûé

f7- ñ äåâÿòüíà5äåñÿòü(å) äåâÿòûéíà5äåñÿòü, äåâÿòüíàäåñÿ5òûé

ê7 ñ äâà5äåñÿòü äâàäåñÿ5òûé

ë7 ñ òðè5åñÿòü(å) òðèäåñÿ5òûé

ì7 ñ ÷åòû5ðåäåñÿòü(å) ÷åòûðåäåñÿ5òûé

í7 ñ ïÿòüäåñÿ5òü ïÿòüäåñÿ5òûé

k7 ñ øåñòüäåñÿ5òü øåñòüäåñÿ5òûé

\7 ñ ñåäìüäåñÿ5òü ñåäìüäåñÿ5òûé

ï7 ñ \1ñìüäåñÿòü \2ñìüäåñÿ5òûé

÷7 ñ äå5âÿòüäåñÿòü äåâÿòüäåñÿ5òûé

ð7 ñ ñòî¸ ñî5òíûé

ñ7 ñ äâý5ñòý äâîñî5òíûé, âòîðîñî5òíûé

ò7 ñ òðè5ñòà òðèñî5òíûé

y7 ñ ÷åòû5ðåñòà ÷åòâåðòîñî5òíûé

ô7 ñ ïÿòüñw5òú ïÿòüñî5òíûé

õ7 ñ øåñòüñw5òú øåñòüñî5òíûé

j7 ñ ñåäìüñw5òú ñåäìüñî5òíûé

? ñ \2ñìüñw5òú \2ñìüñî5òíûé

ö7 ñ äåâÿòüñw5òú äåâÿòüñî5òíûé

/à7 ñ òû5ñÿùà òû5ñÿùíûé

/â7 ñ äâý¸ òû5ñÿùû äâîòû5ñÿùíûé, âòîðîòû5ñÿùíûé

/ã7 ñ òðè¸ òû5ñÿùû òðèòû5ñÿùíûé

/è7 ñ \1ñìü òû5ñÿùà \2ñìà5ÿ òû5ñÿùà

/-7 ñ òüìà¸ (10.000)

/ð7 ñ ëåãåw5íú (100.000) //à7 ó ëåw5äðú (1.000.000)

osnovni :

redni :

Li~ne zamenice

1. lice

2. lice

3. lice(pokazne zamenice)

Jednina

mu{ki r.

sredwi r.

`enski r.

à1çú

òû¸

\1íú (è3) \2íî¸ (!3) \2íà¸ (ÿ3)

G. ìåíå¸

òåáå¸

ñåáå¸

!2ãw¸

!2ÿ¸

D. ìíý¸, ìè¸ òåáý¸, òè¸ ñåáý¸

!2ìó¸

!1é

A. ìåíå¸, ìÿ¸ òåáå¸, òÿ¸ ñåáå¸, ñÿ¸ !2ãî¸, è3

þ3

I. ìíî5þ

òîáî5þ

ñîáî5þ

è1ìú

!1þ

L. ìíý¸

òåáý¸

ñåáý¸

(í)å5ìú

(í)å5é

Mno`ina

N. ìû¸

âû¸

\2íè¸

\2íý¸

G. íà5ñú

âà5ñú

è1õú

D. íà5ìú

âà5ìú

è3ìú

A. íû¸, íà5ñú âû¸, âà5ñú

ÿ3, è3õú

ÿ3

ÿ3, è3õú

I. íà5ìè

âà5ìè

è1ìè

L. íà5ñú

âà5ñú

(í)è5õú

Dvojina

N. ìû¸

âû¸

\1íà

\1íý, \1íà \1íý

A. íû¸

âû¸

ÿ¸

G. L. íà5þ

âà5þ

!2þ¸

D. I. íà5ìà

âà5ìà

è1ìà

Fonetika

Samoglasnici: predwi / zadwi red

ы, оу

ь, g, #

ъ, о, (@)

Palatalizacija (umek{avawe)

I palatalizacija je promena ê → ÷, ã → æ, õ → ø ispred samoglasnika

predweg reda ( è, ü, å, h, ÿ): äu5õú ñ äuøå¸, êðè5êú ñ êðè÷è¸, áh5ãú ñ áhæè¸, ëu5êú ñ

ëu5÷(ü)íèêú i t. d.

II palatalizacija je promena ê → ö, ã → ç, õ → ñ ispred h i è koji vode

poreklo od diftonga ( od oj, aj ): ìîíà5õú ñ ìîíà5ñè, ¹2 ìîíà5ñh ; íîãà¸ ñ íî5çè, ¹2 íîçh¸; ðóêà¸

ñ ðóöý`; ñëóãà¸ ñ ñëóçý¸ i t. d.

III palatalizacija je promena ê → ö, ã → ç, õ → ñ posle h i è koji vode

poreklo od diftonga, ali ne ispred suglasnika i samoglasnika zadweg i sredweg reda ( ы, оу,

ъ, о, а ): ëè5êú - ëèöå¸, êíÿãè5íÿ - êíÿ5çü, ñòî5ãíà - ñòåçÿ¸.

Gubqewe ú, ü (redukovanih)

U jakoj poziciji ú → î , ü → å ; u slaboj poziciji ъ i ь se gube.

Jaka pozicija

Slaba pozicija

1. ispred sloga s poluglasnikom u

1. na apsolutnom kraju re~i : дом ъ ,

slaboj poziciji: с ъ б ь рати, к ъ м ь нh

пол ъ , сын ъ

2. u prvom akcentovanom slogu :

2. ispred sloga sa bilo kojim

т ъ п ъ т ъ , ръ п ъ т ъ , т ь м ь н ъ

samoglasnikom, osim samih ú, ü :

д ь н е , к ъ н#з ь

3. ispred sloga s poluglasnikom u jakoj

poziciji : ж ь н ь цà

Poreklo samoglasnika .

Monoftonzi (potpuni samoglasnici )

diftonzi

h и ы

(spoj dva nepotpuna samoglasnika)

… ¸ — ¥ Ì

a©, o©

‡ º ˜ ¦ Í

e©, o©

aÏ, oÏ, eÏ

å ь ъ

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: